Mizantrop

Non Canimus Surdis


08.08.2016.

Dva blog dnevnika, varijacije na temu

Dnevnik fetusa

Još jedan mračan dan u maminoj utrobi. Ništa se posebno ne dešava i moja želja da napustim matericu raste iz dana u dan. Očito je da ovdje ne pripadam. Eto jučer, baš jučer, pokušao sam malo protegnuti nogu i šta se desilo!? Udario sam u neku nevidljivu prepreku koja me sputava. Onda sam čuo neke čudne glasove i neku kao pjesmu. Mislim, stvarno. Može li čovjek dobiti malo mira?!

Jedina dobra stvar jeste što sam sam. Baš volim biti sam. Nema ništa pogrešno s tim kad je čovjek sam. Usamljenost je, očito, moja stvar.

Jedva čekam da napustim ovu rupu.

 

 

Dnevnik groba

Još jedan mračan dan u grobu. Uspio sam danas pričati malo s Marinom. Marina je u prošlom životu bila top-model i mislim da je očito da me želi hehe. Nije kao da sam preugojeni stari prdonja koji troši dane šaljući ljigave poruke ranjivim petnaestogodišnjakinjama! Ne, gospodine, ne ja. Ovaj frajer dobije svaku koju želi huehuehue

Nije mi loš ovaj grob, znaš, samo me vlaga ubi. Bilo bi fino da su me pokopali negdje suhlje, ali eto, ne treba se žaliti, da kucnem o drvo.... hehe, šala mala, moj kovčeg je davno istruhao.

LJEP POZZ voli vas vaš grob!

Mizantrop