Mizantrop

Vrati mi moje legije.


21.01.2017.

Uputa


Zemlja to je hladnog očaja

Ne idi tamo

Zemlja to je strana u sebi

 

Tamo sve su stvari obtežane očekivanjem

Tamo svi su domovi zgarišta i jedini je zvuk u noći

Zvuk trepeta krila neznane jedne ptice

 

Ne idi tamo

Tamo je najlakše otići

Ali ne idi tamo

Tamo najlakše je ostati

 

Ako prolazeći bliskim joj nekim krajem

Iza leđa čuješ prazan jecaj

Ti spusti svoj pogled znani

(to udove oplakuju krovove)

I zadrži ga na rukama tim

Staklenim

 

Gledajuć pomno proz nestalno Prelamanje

svjetla svijeta

Zarasli put


20.01.2017.

Želja


Idem

Da nikud došao ne bih

Da ukotvljen se ne bih

Zaboravio        pod zvijezdom

 

I ne zaustavljajte me vi

Vi petoprsti

Kada u suton prođem pored vas

Kao loša vijest

 

Ne želim se obistiniti pod uličnom lampom

19.01.2017.

Progonitelji


vidio sam jednog

ili su mi o njem govorili

svejedno

 

ni na što se srdio nije

a raspoluti nebo svojom željom

u procjepu nađe  d a r

i ponese ga u sebi

al osjetiše ga gavrani

poznaše ga mačevi

i prenuše se sipljivi bankari

pa potplatiše tamničare

da njega odsutnog zatvore

 

međutim je zakon takav

davno zapisan u doba umno u doba zaboravljeno

vrškom oblog kamenja na plažama kojim ljudi nisu hodali

na morima koje lađe nisu sjekle

 

nije u lancima ropstvo

niti je u mesu sloboda

 

(i tek kad su mu pepeo u vjetar bacili

saznali su da su poraženi

i do neba su graju digli

u smrtnom hropcu izbezumljeni

 

od tog dana ja sam jedan od zahvalnih)


Stariji postovi

Mizantrop